Odlomak kritike romana “Keri” Stivena Kinga iz novina “Njujork tajms”, nedelja, 26. maj 1974. godine (str. 17):
King radi više od pričanja priče. Pošto je i nastavnik, on uspeva da uđe u Kerin um, kao i u umove njenih vršnjaka iz klupe. Takođe zna i ponešto o simbolizmu – preciznije, o simbolizmu krvi. Neverovatna je činjenica da mu je ovo prvi roman. King piše sa sigurnošću koja se normalno vezuje za iskusne pisce. Ova mešavina naučne fantastike, okultnog, srednjoškolskih odnosa, dece – dobre i loše, i genetike, deluje kao izuzetna receptura.
Kada je u nedelju, 13. maja 1973. godine zazvonio telefon u ulici Senford u Bangoru, Stiven King nije ni slutio da je to poziv koji će mu promeniti život. U tom momentu, dvadesetšestogodišnji nastavnik engleskog je pisao roman o vampirima koji opsedaju mali američki grad i uživao u trenucima tišine dok je žena Tabita sa njihovo dvoje male dece bila u poseti svojoj majci. Na vezi je bio Bil Tomson iz izdavačke kuće Dabldej koja se za avans od 2.500 dolara spremala da objavi tvrdokoričeno izdanje rukopisa “Keri” u (za američko tržište) skromnih 30.000 primeraka sledeće godine. Mali avans za Kinga danas, ali pozamašan za pisca kome će to biti prvo objavljeno delo. Za taj novac, on i Tabi su kamp prikolicu zamenili stančićem u bezbednijem kraju, mogli da priušte lekove za bolešljivu ćerkicu, popravili auto i konačno imali telefon na kojem ga je sagovornik sad ostavio bez teksta i sa klecavim kolenima.
“Aj’ mi ponovi taj broj, ali dosta sporije i jasnije, kako bih bio siguran da sam te dobro razumeo”, zamolio je King Bila Tomsona tokom tog sudbonosnog poziva.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
