Citadela zvana Casinum sada se nalazi na visokoj planini. Uzdiže se tri milje iznad nje, kao da joj vrh stremi ka nebu. Tamo je nekada bio drevni hram u kome su se lokalni zemljoradnici po starom paganskom običaju klanjali Apolonu. Oko nje je rastao gaj posvećen demonima, gde je čak i u to vreme divlja gomila vršila žrtvovanja. A onda je božiji čovek stigao. Polomio je Apolonove skulpture, srušio oltar i posekao gaj.
U Apolonovom hramu napravio je kapelu posvećenu Svetom Martinu, a na mestu gde je stajao Apolonov oltar, podigao je kapelu Svetom Jovanu Krstitelju. I svojim neprestanim propovedanjem, prizvao je narod u veru.
Tako je papa Grgur I krajem šestog veka u hagiografiji „Život Svetog Benedikta Nursijskog” opisao stvaranje prve katoličke opatije benediktinskog reda na brdu Monte Kasino. U biografiji osnivača manastira Benedikta Nursijskog, Grgur I zapisao je i veliki broj legendi koje je lokalno stanovništvo vezivalo za taj događaj. Prema jednoj, Benedikt je u nameri da na brdu Monte Kasino okupi monahe i osnuje svoj monaški red, naišao na otpor samog Satane, koji je vekovima sedeo na mestu starog paganskog svetilišta. Odatle ga niko nije mogao oterati, sve dok se nije pojavio Benedikt Nursijski i na tom mestu sagradio manastir.
Istina je, međutim, da Benediktove planove nije moglo ništa da pokvari, pa čak ni „nečastivi”, jer su u to vreme paganske religije već bile poprilično marginalizovane, a preuzimanje hramova bilo je ne tako retka praksa. Na vrhu brda Monte Kasino, poviše starorimskog grada Casinum, visoki beli zidovi manastira su 529. godine prvi put nadvisili Latinsku dolinu.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se