“U utorak smo razgovarali o zajedničkoj budućnosti, u sredu smo se posvađali. U četvrtak sam bila blokirana na svim mrežama i više ga nikad nisam videla.”
Raskid, razvod ili prekid prijateljskog odnosa predstavlja gubitak i to je perspektiva iz koje razmišljamo kada se bavimo ovim stresnim životnim događajima. Faze tugovanja su već dobro poznate: poricanje, bes, cenjkanje i depresija, ne nužno tim redosledom, i individualno u smislu sadržaja i trajanja. Svako prema potrebama i mogućnostima. Važno je samo da se dođe do poslednje faze, prihvatanja, koja onda omogućava da na funkcionalan način nastavimo dalje. Kakva god da je veza bila, mora se odtugovati, jer kao što kaže Emily Nagoski “emocije su kao tunel, mora da se prođe kroz njih da bi se došlo do svetla s druge strane”.
Ali iako ponekad tako deluje, emocije ne nastaju niotkuda, magično. One su izazvane našim mislima, nekad toliko brzim da ih ne primetimo, ili sporim i kompleksnim kao što je dubinsko razumevanje situacije koja nam se dogodila. Način na koji razumemo rastanak odrediće emocije koje će taj rastanak pratiti, dakle – rastanak plus razumevanje jednako emocije. Ali jednačina se tu ne završava. U njoj se nalazi i jedna nepoznata, i to vrlo izazovna – kakav je rastanak bio i kako se nakon rastanka ponašamo. Ta nepoznata za razliku od sopstvenih misli i ponašanja na koje možemo da utičemo, u velikoj meri zavisi od druge osobe. Koliko god mislili da nekog poznajemo, nekad nas način na koji se ponaša u raskidu potpuno iznenadi.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
