Bilo je maglovito veče, osvetljeno samo redovima prigušenih uličnih svetiljki, kada smo moj sin i ja ušli u Kodbijen, na istoku okruga Vesterbro. Magla u Kopenhagenu nije nikakav idilično-božićni ukras, već naizgled beskrajni tunel što se proteže od oktobra do aprila. Napuštajući Stokholm tog jutra, voz je, za oko pet sati i nešto više od 500 prevaljenih kilometara, prošao kroz nebrojeno mnogo vlažnih tundri, pored hiljade jezera, šuma starijih od homosapijensa i raznoraznih kućica boje vanila i pistaća.
Naš hotel nalazio se u samom srcu najuzbudljivijeg okruga danske prestonice. Odsečen od istorijskog centra Centralnom stanicom nasleđenom iz vremena kada je javni prevoz još bio nešto grandiozno, Kodbijen, nekadašnji niz klanica, predstavlja dansku verziju sada sveprisutne stvarnosti: industrijskih zona i dokova transformisanih u gastronomske i kulturne centre. Tamo gde su ljudi nekada patili ne bi li zaradili kakvu-takvu crkavicu pre no što prerano pogledaju smrti u oči, danas piju i zabavljaju se.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
