Imamo sve veći strah, a sve manje nade. Tako je širom sveta. Sve veći strah dovodi do odustajanja od potrošnje ili veće potrošnje. Strah stvara recesiju na duge staze, a ako nastavimo da imamo rastući strah, raste i verovatnoća recesije u Evropi i SAD.
Kad je ovu sumornu prognozu krajem prošle godine izrekao Lari Fink, izvršni direktor investicionog giganta „Blek rok“, ona je nekome možda mogla da zvuči kao individualni strah ekscentričnog poslovnog čoveka. Fink je u intervjuu Sandej tajmsu kao glavnu komponentu koja oblikuje naše živote i izaziva strah poslovnih ljudi označio geopolitički rizik od rata i ocenio da su lokalni ratovi pogurali svet u potpuno novu budućnost.
Tu novu budućnost (koju oblikuju ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku) Džejmi Dajmon, predsednik banke JP Morgan, opisao je kao prilično zastrašujuću i nepredvidivu, kao “najopasnije vreme koje je svet video”, sa eskalirajućim sukobom koji potencijalno ima dalekosežne posledice na cene energije, troškove hrane, međunarodnu trgovinu.
Strah Finka i Dajmona nije usamljen. Predviđanje ove dvojice poslovnih ljudi vrlo brzo sublimirano je kao strah globalne poslovne zajednice na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Nikad do sad ni na jednom forumu nije tako izrazito dominirala neka vrsta straha kao na ovogodišnjem okupljanju svetske poslovne elite strah od rata. Pored tog, drugi strah od kojeg je drhtao Davos bilo je silovito nadiranje veštačke inteligencije u sve sfere ekonomskog i društvenog života na planeti.
Negde na tragu Larija Finka i Džejmija Dajmona je i ovogodišnji Kopaonik biznis forum sa temom “Izazovi neizvesne budućnosti”, koja je strah od velikog rata diplomatski stavila u “novi globalni kontekst”.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
