Ante Tomić i Dragoljub Draža Petrović se na sajtu Velike priče dopisuju u kolumni “Jesi li video ovo?”
***
Dragi druže Ante,
znaš nas muškarce – ne mogu nas zaustaviti kada počnemo da pričamo doživljaje iz vojske koji uvek deluju kao memoari nekog slavnog vojskovođe uprkos činjenici da smo tamo, recimo, po ratnom rasporedu prali sudove ili kuvali pasulj. Pa mi se pre neki dan na jednoj televiziji namestilo da me pitaju šta mislim o najnovijoj ideji srpskih vlasti da vrate obavezan vojni rok posle 13 godina od kada je ukinut, te se raspričam u studiju kao da sam na krsnoj slavi kod kuma gde se najčešće prepričavaju anegdote iz JNA.
Anegdote iz vojske od ribolovačkih priča razlikuje jedino to što nema riba, osim ako si vojsku služio u ratnoj mornarici. Kod njih garant ima riba, kod nas pešadinaca riba nema, mi smo uglavnom prašinarili po nekim čukama i imali anegdote tipa – ja na straži, kad iza jednog drveta ugledam medveda. Ovooolikkoog…
Posle par anegdota u dotičnoj TV emisiji tipa: čuvam stražu, sam, negde u šumi kod Postojinske jame, mrkli mrak, kad čujem kako neko diše… – dakle, posle par anegdota izjasnim se na TV-u da je ta ideja oko uvođenja vojnog roka odlična zbog jedne stvari: bar će ove današnje generacije muškog pola za 20 godina imati šta da pričaju po slavama i sličnim blagdanima. I neće sedeti za stolom i buljiti u telefone jer im se ništa za priču nije dogodilo u životu, čak ni vojska. A vojska je lepa samo kad je imaš u sećanjima, nikada uživo.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
