Urlao je na bankomat. Svedoci su rekli da je to zato što nije imao para. Imalo je to veze sa mnogo čim, sem sa praznim novčanikom.
Nije uvek lako osvestiti potiskivanje. Nekada čovek samo ide kroz život ubeđen da “tako mora da bude”. Onda sretne bezobraznu šalterušu, pa neprijatnog poštara, pa nedokazani bankomat. Kada ugleda uplakanu suprugu, onda pogleda u sebe: on je kipteo sve vreme…
Potiskivanje emocija je psihološka potreba koja se javlja u situacijama kada se nešto prepozna kao pretnja za ličnost. Nekada je to čak neophodnost koja se automatski aktivira u cilju odbrane našeg ega od bolnih i uznemirujućih (neprihvatljivih) unutrašnjih stanja. To je pokušaj da sačuvamo samopoštovanje i integritet ličnosti i samo je jedan od mnogih mehanizama odbrane, koga ljudi najčešće nisu svesni. Kratkoročno može da ima svrhu, ali postaje opasnost ako pređe u manir ponašanja, kada osoba gubi kontakt sa stvarnosti, te nema jasnu predstavu o sebi, ni o drugima.
“Ima u Svetom pismu ona jedna rečenica: Po plodovima ćete ih njihovim poznati. Plodovi našeg nesvesnog bi bila naša ponašanja. Ona nas otkrivaju. Kada god primetite da ponašanje nije u skladu sa onim što su vaše težnje i želje, to vam može biti signal da nešto tu nije kako treba, da postoji neka unutrašnja sila koja dela mimo vaše svesti. Na primer, volim nekoga ali mnogo vičem na njega – ta podvojenost može nam biti znak. Postoji neko potisnuto osećanje. Nešto se dešava. Te razlike koje kod sebe primetimo su uvek poziv da zastanemo. Nekada ćemo moći da uočimo sami o čemu se radi, nekada će nam trebati stručna pomoć. To bi bio prvi korak, međutim, često se desi da ljudi odu toliko daleko da prosto ne obraćaju pažnju i dođe do neke preplavljenosti, vrste indicenta. Razbolimo se, padne nam imunitet”, eksplicira psihoterapeutkinja Svetlana Majkić.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
