„La libertà non è uno spazio libero, libertà è partecipazione“ (Sloboda nije slobodan prostor, sloboda je učestvovanje), pevao je Đorđe Gaber, italijanski kantautor i veliki navijač Intera, ne sluteći da će pola veka kasnije njegovi proročki stihovi spojiti sudbine Mađarske, Srbije i Sjedinjenih Američkih Država u odbrani demokratija od autoritarnih ambicija vođa.
Kao u Mađarskoj i u Srbiji, i u SAD prošlonedeljna pobeda ne treba da zavara i opije. Masovno učešće građana nije bilo toliko „za“ koliko „protiv“, u poslednjem slučaju Donalda Trampa.
Pobednici u Americi su još više heterogeni nego što su u Srbiji. Mnogo više homogenosti ima unutar frakcija Studentske liste nego između demokrata koje grubo možemo da podelimo na tri velike familije: revolucionare (Aleksandrija Okasio-Kortez, Berni Sanders, Zohran Mamdani), reformiste (Džejms Talariko, Džon Osof, Kris Marfi) i restauratore (Kris Papas, Čak Šumer, Roj Kuper).
Midterm izbore je izgubio Donald Tramp, a da li su demokrate pobedile u noći između trećeg i četvrtog novembra, znaćemo za dve godine, kada bude izabran novi predsednik SAD. Ubedljiv poraz Trampa je veoma bitan jer stavlja tačku na priče o trećem mandatu The Donalda i brojnim kombinacijama po kojima bi trampizam mogao da nadživi Trampa, bilo kroz kandidovanje za Belu kuću člana Trampove familije ili promociju kandidata iz njegovog okruženja.
Pogledajte specijalno izdanje Georeporta: Šta američki izbori znače za Trampa, MAGA pokret i Evropu – Željko Pantelić i Veljko Lalić
Borba za republikansku nominaciju biće jednako, ako ne i još zanimljivija od demokratske. Da republikanci nisu doživeli najveći debakl od 1974. godine, u jeku afere Votergejt, Džej Di Vens i Marko Rubio bili bi apsolutni favoriti za republikansku nominaciju, ali ih sada čeka trka sa barem desetak istaknutih republikanaca.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
