Ljudi se pretežno svađaju oko “sitnica”. Ko pere sudove, ko usisava kuću, ko vodi decu u vrtić i školu, ko je koristio baš tu šolju i pojeo tu čokoladu iako zna da je za goste. Svađaju se i oko toga “što mi se tim tonom obraćaš”, “koje to reči koristiš”, “vidim da pažljivo biraš sinonime”…
Konflikt je nekada temelj mira kojem toliko težimo, a nikako do njega da stignemo. Mir nam izmiče jer loptu prebacujemo u tuđe dvorište – “ti si kriv”. Ne, “ti si kriv”. I tako se „dobacujemo“ dok se ne ispumpa. A ko traži krivce, beži od krivice.
To je samo površina — mamac iza kojeg se, ako se za njega uhvatimo, krije nešto mnogo dublje
Na primer, neispunjene emocionalne potrebe, kao što su ona za sigurnošću, poštovanjem, uvažavanjem i priznanjem.
Zašto se svađamo oko toga ko je kriv, gde grešimo u svađama i kako da se svađamo bolje?
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
