Naizgled nelogično, nekada je možda bilo lakše. Čovek je imao daleko manje mogućnosti da bira kako će živeti. Rođenjem, polom, staležom, verom ili meridijanom na kojem si rođen već si dobijao dobar deo određenosti i pre nego što bi postao svestan šta sve možeš u životu da odabereš. Slobode si imao onoliko koliko i oni kojima si pripadao, bez previše nedoumica i sa jasno vidljivim međama. Tek tu i tamo neki vanredni pojedinac prekoračio bi crtu. Izuzeci potvrde pravila.
Zato ne volim romantizaciju prošlosti, iako priznajem da je uniformnost oduvek bila sladunjavo zavodljiva onima koji bi se odgovornosti najradije klonili.
Danas nije tako. Prešli smo dug put od antike do Instagrama da bismo se, ako ne sasvim u stvarnosti, onda makar na rečima izborili da nam život ne bude unapred određen. Bez stega i predrasuda. Slobodno. Kako želimo.
Uz takvu slobodu zatrebale su nam i neke drugačije životne veštine. Evolutivno mlađe, neiskusnije. Nije više dovoljno preživljavati. Biranje u životu, to samo liči da je lako. Skoro da je jednostavnije opirati se svemu i svakome, autoritetu svake vrste. Nezgodno je kada se taman navikneš da si ti onaj koji zna šta sigurno neće, a pred tobom osvane nepristojno pitanje: znaš li šta hoćeš?
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
