Velike priče ove nedelje: Mnogo li je na ovu vrućinu?

Mnogo li je na ovu vrućinu? Da se pretplatite na Velike priče, ili da ih poklonite nekome.

Mi mislimo da nema boljeg poklona, zato što smo subjektivni, naravno, kao i svi u našem žiriju za izbor 100 najboljih romana.

Oko knjiga, meni je najdraže što ljudi ne glasaju „kanonski“. Sad kreće i plejada najvećih stručnjaka i autoriteta iz sveta, prvi je verovatno najpoznatiji profesor slavistike na svetu, Zoran Milutinović, sa UCL-a, pa mu „opraštamo“ i tri prva Andrića. Koja tri, proverite ovde.

Mnogo li je ikad Andrića?

Do sada na spisku imamo više od 130 knjiga. Na kraju ćete moći da napravite svoju kolekciju, štiklirate šta ste pročitali i šta planirate da pročitate, a kuratorski odabrana izdanja možete već naručiti direktno preko nas.

Ali da ne otkrivamo baš sve.

Osim onoga što ste i sami primetili. Od novih knjiga ubedljivo vodi „Semper idem“, književni fenomen decenije, a od autora Dubravka Ugrešić. Što bi rekli klinci — „kidaju“.

Mnogo li za Šteficu Cvek?

No, „kidaju“ i stare snage. „Jesi li snimio ovo“ ide u drugo izdanje, naručite ovde, a upravo je izašlo i hrvatsko izdanje.

Mnogo li je na naš nacionalizam?

Ako niste pogledali prvi zajednički podkast Rajka Grlića i Gorana Markovića, iskreno ga preporučujem. A kažu da se nisu toliko smejali još od studentskih dana na FAMU, pre 58 godina.

Mnogo li je za 58 godina smeha?

Zahuktava se i nova Basarina knjiga, koju opet prvi objavljujemo, dok je on još piše. Kao i nova Deksina (Dejan Stojiljković), koja premijerno u nastavcima izlazi na Velikim pričama. U svakom nastavku nova istorijska ličnost u noćnom vozu. Ove nedelje Apis.

Mnogo li je za Crnu ruku?

Sigurno ste primetili i da se vratio Aleksandar Misojčić, naš najpoznatiji psihijatar.

I to kako! Sa četvrtim izdanjem u ukupno 11.000 primeraka psihološkog fenomena godine „Sve ono što jesmo“. Limitiran broj potpisanih primeraka možete naručiti ovde.

Mnogo li je za ono što jesmo?

Tu je i novi serijal. Da ne budem sramežljivo subjektivan, mada ne znam šta bi on o tome, klinički, rekao, ali meni je ovo u nivou najboljih svetskih dela, da ne licitiram baš s Jalomom, ili njemu omiljenim Franklom.

Novi tekst o Bogu namenjen je i ateistima i vernicima. Pošto Bog nije tema, već ovo genijalno Misojčićevo pitanje: „Čovek već oko treće godine počinje da govori ‘ja’, da sebe doživljava kao nekoga odvojenog od drugih, sa sopstvenim željama i voljom. A ipak, kada odraste, ponekad pristane da se tog ‘ja’ odrekne. Kao da je čitav razvoj samosvesti bio potreban samo da bismo je jednog dana položili pred noge nekoga ko će misliti i odlučivati umesto nas.“

Mnogo li je da se odreknete svoga „ja“?

Duška Jovanić napisala je masterpiece o Oliveri Katarini, koju je odlično poznavala, s kojom je napravila nekoliko intervjua, i na koju je, kad je bila mala, želela da liči. To nije nekrolog, već priča o ženi koja je od života tražila sve. I za to je platila punu cenu. Da ne citiram Alison, iz The Affaira — žena koja je živela život otvorenih očiju.

Mnogo li je živeti život otvorenih očiju?

Mi smo upravo poslali u štampariju svetski bestseler Žizel Peliko, koji smo nas petoro, koji smo učestvovali u pripremi, pročitali u dahu. Nije fraza, ne ostavlja se ovakva knjiga. I to nije ono što biste pomislili iz medija. Nema senzacionalizma, nema patetike. Sve je kao naslov ove prevažne knjige – „Himna životu“.

Kao što sam izvukao za poslednju stranu knjige: „Ljubav me je spasla, podržala i verovatno me, s obzirom na sve kroz šta sam prošla, pomalo i zavarala. Ipak, ona je i dalje uz mene. Nije umrla. Nisam umrla ni ja. I dalje verujem ljudima. Nekada je to bila moja najveća slabost, a danas je moja najveća snaga. I moja osveta.“

Prve primerke možete naručiti ovde. I čitati, kao i mi, pre drugih.

Listu izdavača, a to su najvažnije kuće sveta, možete videti ovde.

Toliko za ovo javljanje, da ne zvučim sad baš kao Medenica.

I da, Aleksandar Radić i dalje redovno piše, a zašto ne bi?

Kako Zelenski bira generale, i ne hapsi novinare, pročitajte ovde.

Ante Tomić je postavio Odiseja tamo gde pripada, na Lastovu.

Vujanović je napisao kritiku filma koju treba da pročitate pažljivo.

Mnogo li je za Oskara?

I tu mislim na pravog.

Što se tiče izbora knjiga koji već čitaju milioni, bez preterivanja, nemam šta da vam otkrijem osim da je meni najbliži izbor do danas onaj prvi, Valjarevićev.

Iako me niko nije pozvao da glasam. Niti bih mogao.

Mnogo li je jedan glas?

Ali zato mogu da vas pozovem da se pretplatite na Velike priče, na kojima piše većina ljudi koja je ovde glasala, ili da ih poklonite nekome, kako biste sutra imali o čemu kvalitetno da pričate.

Jer, mi to radimo za vas. Mi to volimo da radimo.

I zato…

Mnogo li je na ovu vrućinu?

Voleti nekoga, ili nešto.

Pa makar to bile Velike priče.

Ili vaša lična Velika priča.

Kliknite ovde.

Nije mnogo.