Aleksandar Misojčić bira 10 romana: od Andrića i Selenića do Valjarevića i Mladena Markova

Velike priče i Nedeljnik, uz pomoć više od 200 pozvanih stručnjaka, pokreću izbor za 100 najboljih romana napisanih na jezicima našeg govornog područja, svesni svih dilema koje takva „top-lista“ može da donese, i duboko ubeđeni da će doneti mnogo toga dobrog. Više o izboru pročitajte OVDE.

Pojedinačne liste ćemo svakodnevno, celog leta, objavljivati na Velikim pričama. Kako su drugi glasali pogledajte OVDE.

***

Aleksandar Misojčić je jedan od najpoznatijih srpskih psihijatara. Doktor je medicine i psihijatar sa velikim kliničkim iskustvom koje je sticao na Institutu za mentalno zdravlje, te u Specijalističkoj psihijatrijskoj ordinaciji „Reč“, koju je pokrenuo. Autor je veoma zapaženih psihobiografija cara Dušana i Živojina Mišića, redovno piše na Velikim pričama, a nedavno je izašla i njegova knjiga „Sve ono što jesmo“ (već treće izdanje!), koja je postala psihološki fenomen godine i koja je od tada u samom vrhu top-lista popularne psihologije. Knjigu možete naručiti direktno od izdavača, kao i ekskluzivni limitirani broj primeraka sa potpisom autora, na linku OVDE.

Ovo je njegov izbor,  a kako nam je rekao, prvih pet romana pripadaju zajedničkom književnom iskustvu, dok je drugih pet njegov lični izbor u kojem međusobni redosled nije presudan:

***

Izbor: Aleksandar Misojčić

Deset romana

1

Na Drini ćuprija

Ivo Andrić, 1945.

Po mom mišljenju najbolji roman napisan na našem jeziku. Neponovljiva atmosfera prvog čitanja. Još čuvam prvi primerak sa podvučenim rečenicama koje su mi tada bile važne. Važne su mi i danas.

2

Očevi i oci

Slobodan Selenić, 1985.

Meni najdraži srpski roman. Najveće životne drame nisu između neprijatelja, a najdublji tragovi istorije ostaju među najbližima.

3

Nečista krv

Bora Stanković, 1910.

Spora težina juga. Dert, vrelina, ćutanje i sudbina.

4

Prokleta avlija

Ivo Andrić, 1954.

Vlast nije samo politika, vlast je i priča o ljudskoj prirodi.

5

Roman o Londonu

Miloš Crnjanski, 1971.

Prerano pročitane Seobe ostale su mi u sećanju kao teške. Krajnje je vreme da im se vratim. Zato je izbor onaj “lakši“ Crnjanski. Ipak, za mene će zauvek ostati Mizera i Lament nad Beogradom.

6

Bezdno

Svetlana Velmar-Janković, 1995.

Psihologija ljudi koji na svojim plećima nose istoriju. Veliki istorijski događaji i lični tereti.

7

Život čoveka na Balkanu

Stanislav Krakov, posthumno 1997.

Prijatelji su mi govorili da ovu knjigu moram da pročitam. Bili su u pravu. Lektira.

8

U potpalublju

Vladimir Arsenijević, 1994.

Knjiga o generaciji koja je odrasla očekujući jedan život, a dočekala sasvim drugi. Priča o mojoj mladosti.

9

Komo

Srđan Valjarević, 2006.

U ovoj knjizi nisam pronašao svoju generaciju, pronašao sam sebe. Treći “svoj” roman čekam. Samo još malo da ostarim.

10

Ukop oca

Mladen Markov, 2002.

Jedan od tihih romana koji ostanu u čitaocu. Odnos oca i sina, večita tema.