U knjizi „Rođeni za ljubav: Zašto je empatija neophodna i zašto je ugrožena“ Brus Peri kaže da ne možemo voleti sebe ako nismo prethodno bili voljeni. Ne počinje ovaj tekst slučajno baš njegovim citatom: Peri je dečji psihijatar čija je knjiga „Dečak koji je odgajan kao pas“ promenila živote ljudima, a i globalni pogled na to kako trauma oblikuje dečji mozak, i kako okruženje formira našu ličnost od najranijih dana.
Peri je istraživao dečju traumu i pisao o njoj „before it was cool“, a njegov neurosekvencijalni model – koji podrazumeva da mozak ne može preći na naredni nivo razvoja ako ne dobije ono što mu je potrebno – mogao bi da objasni mnogo od onoga što nazivamo deficitima u ličnosti ljudi koji su kao deca bili teško zanemarivani i zlostavljani.
Brus Peri je takođe kao devetnaestogodišnjak izgubio svoju prvu suprugu i srednjoškolsku ljubav, Arlin, na nasilan i bizaran način: nakon obične svađe, Arlin je otišla sama u crkvu, gde je satanistički mučena i ubijena. Brus je čak bio jedan od osumnjičenih, po logici policije da se najbliži smatraju krivima pre svih drugih; u stanju šoka zbog gubitka najvažnije osobe prolazio je poligraf, uzimani su mu otisci i analiziran DNK na odeći.
Oslobođen je optužbi, a tek pune četrdeset i četiri godine kasnije, Arlinin ubica je pronađen. Bila je to takođe osoba koja se nalazila u blizini, zapravo čuvar koji ju je navodno našao, i koji je, kada je policija zakucala na njegova vrata, izvršio samoubistvo.
Priča o Brusu Periju stoga je idealan uvod u priču o seriji „The Witness“ koja, kao i dokumentarac „Ubistvo Rachel Nickel“, govori o mladoj ženi koja je silovana i ubijena usred dana, usred parka, pred očima svog dvogodišnjeg sina, a potraga za njenim ubicom trajala je skoro dve decenije.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
