Pitam se koliko puta ste se probudili sa onim teskobnim osećanjem kome niste znali ime. A čuči unutra, pritiska, čini vas umornim, bezvoljnim, uplašenim i najradije biste se vratili u krevet. Uvek sam želela da svako osećanje, kako moje, tako i mojih klijenata, dobije ime. Osećanja manje plaše kada znamo kako se zovu. Nisam ni ja bez tog, povremenog a neprijatnog osećanja, i osećala sam da sam… bespomoćna. Pa da, to osećanje se zove bespomoćnost!
Nije niti novo, niti neobjašnjivo stanje čoveka. U svojoj osnovi ona je zapravo susret sa ograničenjima tela, psihe, kontrole, ljubavi, pa i života. Ne poznajem nikoga ko se nije susreo sa ovim osećanjem, ograničenjem, a svi zajedno smo upravo savremenici takvog osećanja.
Bespomoćnost je osnovno stanje svakog ljudskog bića, naročito u najranijem detinjstvu. Čovek se rađa kao potpuno fizički i psihički bespomoćno biće i ne može da opstane bez majke ili nekoga ko se o njemu stara. U najranijem razvojnom dobu novorođenče nema mogućnost samostalnog zadovoljavanja osnovnih potreba kao što su glad, toplota, sigurnost, dodir.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
