Da li o brojnim adaptacijama nekog literarnog dela možemo da pričamo ako ga nismo čitali, već o njemu imamo samo posredna saznanja?
Ne samo da možemo nego i moramo!
Eto, rešio sam vam to.
U svoju odbranu reći ću da sam nečitanje romana „Lord of the Flies“, Williama Goldinga, kompenzovao odgledavanjima sve tri filmske adaptacije, kao i ove nove, televizijske, koja će biti glavna tema ovog teksta.
Eto, znao sam da možemo da nađemo zajednički jezik.
„Lord of the Flies“ je roman koji je William Golding, mornarički poručnik, napisao po povratku iz ratovanja, 1954. godine, kao svoju posleratnu reakciju na „ne-realističnost“ romana za decu „The Coral Island“ u kome su, za njegov ukus, hrišćanske i britanske vrline bile poprilično precenjene. Njegova želja bila je da napiše „kako bi stvarno izgledalo“ da grupa civilizovanih, britanskih dečaka završi na pustom ostrvu.
Sem kao očigledni revolt spram britanskog kolonijalizma, koji je malo gde doneo samo „progresivne pruge u budućnost“, „Lord of the Flies“ može se tumačiti i kao jedno iskreno zapitivanje, a po iskustvu tek završenog Drugog svetskog rata, odakle zlo u ljudima, kako svet tako brzo ostaje bez civilizacijskih standarda koje je tako dugo gradio, kao i zašto se čovek tako (o)lako odaje primitivnim i divljačkim impulsima u svom biću, uvek radije raspoložen za destrukciju nego za konstrukciju.
Tri filmska autora prihvatila su se adaptiranja i prilagođavanja ovog materijala, za vrlo različite publike.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
