Bilo je 01:23:58, rano ujutru 26. aprila 1986. kada je reaktor broj 4 nuklearne elektrane „Vladimir Iljič Lenjin“, poznatije po imenu Černobilj, eksplodirao, bacivši u atmosferu milijarde i milijarde čestica radioaktivnog materijala.
Glavni uzrok nesreće bila je, po zvaničnim tumačenjima, nedovoljno ispitana tehnologija ovog tipa reaktora i njegova nestabilnost pri niskoj snazi reaktora, potom ljudski faktor, loše upravljanje i nedovoljno iskustvo operatera reaktora. Te večeri, kada se dogodila nesreća, predviđena je realizacija eksperimenta na reaktoru.
Ne, glavni uzrok nesreće bio je onaj pištolj Antona Pavloviča Čehova, iz prvog čina, koji mora da opali inače ga ne bi ni bilo: sve je – i nije bila potrebna ona igrana serija koja je za kratko vreme postala hit, mada pomaže u tome, kao ni aktuelni dokumentarni serijal povodom 40. godišnjice – bukvalno je sve, od početka Hladnog rata, preko razvoja sovjetskog mirnodopskog nuklearnog programa, do sistema koji je omogućio, vodilo ka tragediji koja je mogla da uništi čovečanstvo i da zbriše život sa evropskog kontinenta.
To se nije dogodilo, uz mnogo sreće, zalaganja, truda i žrtava, ali ožiljci su ostali, da nikad ne zarastu.
Prvo zvanično saopštenje o tragediji pojavilo se u sovjetskim medijima 28. aprila. Na moskovskom radiju je vest o havariji bila na četvrtom mestu, a na kijevskom na jedanaestom. U glavnoj informativnoj emisiji „Vreme“ tema Černobilja je bila 21. po redu. Generalni sekretar Komunističke partije Mihail Gorbačov snimio je televizijsko obraćanje tek nakon 18 dana.
Čini se da ovakve stvari danas ne bi mogle da budu moguće. Da se dogodi incident takvih razmera – uz poslovično „Bože sakloni“ – a da vlast jedne zemlje toliko taji, ne dešava se valjda ni u Severnoj Koreji. Pre 40 godina, eto, moglo je da se desi, da Evropa i dobar deo čovečanstva budu dovedeni na sam rub opstanka, a da sovjetske vlasti o tome ne obaveste nikoga. Tek kada je radioaktivni oblak stigao do daleke Švedske, Moskva je priznala da se „akcident odigrao“, u isto vreme ne rekavši ništa konkretno.
„Pomoć je stigla onima koji su ugroženi“, završavalo se zvanično saopštenje. „Formirana je vladina komisija.“
Nakon nesreće, ukrajinski političar Vladimir Ščerbickij nazvao je Moskvu da otkaže proslavu Dana rada i prigodnu paradu u Kijevu, ali Mihail Gorbačov mu je zapretio da će „biti izbačen iz politike ako ne reši problem u tišini“.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
