Zašto Huti deluju tako uzdržano

Tekst je originalno objavljen u Mond diplomatika na srpskom jeziku. Aprilsko izdanje pogledajte OVDE.

Piše Kventin Miler, novinar, autor knjige L’Arbre et la Tempête. Socotra, l’île oubliée, Marchialy, Pariz, 2025.

***

Posle smrti vrhovnog vođe Irana Alija Hamneija u američko-izraelskom bombardovanju (28. februar), vođa Huta Abdelmalek el Huti delovao je prilično uzdržano u video-poruci objavljenoj na društvenim mrežama. Mirnim tonom izjavio je da je spreman „na svaki razvoj događaja“, ali bez upućivanja direktnih pretnji Sjedinjenim Državama ili Izraelu. Ta uzdržanost objašnjava se napetom unutrašnjom situacijom i organizacionim problemima. Na teritorijama koje kontrolišu od državnog udara 2014. jemenski pobunjenici suočavaju se sa rastućim nezadovoljstvom. Smanjenje aktivnosti humanitarnih organizacija, nakon hapšenja više njihovih zaposlenih, dodatno je pogoršalo ionako tešku prehrambenu i zdravstvenu situaciju. Suočeno sa svakodnevnim teškoćama, stanovništvo, koje je podržavalo Palestince iz Gaze, sada je manje spremno da snosi posledice vojnog angažmana uz Iran, koji neki smatraju odgovornim za uspon pokreta.

Američka bombardovanja iz marta 2025. i izraelski napadi prošlog leta nisu pogodili samo stanovništvo. Oni su gotovo potpuno uništili civilnu vladu Ansar Alaha — drugi naziv za Hute — i primorali mnoge vođe i kadrove da napuste prestonicu Sanu i sklone se u planinske oblasti Hadža, Amran ili Saada. Objavljivanje atentata na šefa vojnih operacija Mohameda el Gamarija 16. oktobra 2025. pokazalo je da izraelski Mosad i američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) raspolažu mrežom informatora sposobnom da pruži dovoljno precizne podatke za likvidaciju visokih funkcionera pokreta.