Šta donosi brak veštačke inteligencije i države

Tekst je originalno objavljen u Mond diplomatika na srpskom jeziku. Aprilsko izdanje pogledajte OVDE.

Piše Sebastijan Broka, profesor nauka o informisanju i komunikaciji na Univerzitetu Pariz VIII

***

Pojam imperijalizma poslednjih meseci doživljava povratak srazmeran intenzitetu svetskih poremećaja. Drugi predsednički mandat Donalda Trampa ponovo je uveo ovaj termin u opticaj, koji se ciklično vraća kako bi se kritikovala spoljna politika Sjedinjenih Država. Međutim, imperijalizam je prvobitno označavao nešto preciznije: tesnu vezu između država i velikih ekonomskih monopola, kao i njihov zajednički ekspanzionizam u kontekstu rivalstva između velikih sila. Ovaj pristup, koji su početkom XX veka razvili brojni teoretičari, danas se pokazuje posebno korisnim za razumevanje odnosa uzajamne zavisnosti između američke države i Big Techa.

Posle relativne međunarodne stabilnosti postnapoleonskog perioda, decenije koje prethode ratu 1914–1918. obeležene su kolonijalnom ekspanzijom i zaoštravanjem antagonizama između velikih sila. Na ekonomskom planu, uvođenje protekcionističkih politika predstavlja raskid sa liberalizmom prethodnog perioda. Britanski ekonomista Džon Hobson 1902. naziva „imperijalizmom“ ovu istorijsku konfiguraciju, koju karakteriše sukob između „suparničkih imperija, od kojih je svaka vođena istim težnjama ka političkoj ekspanziji i trgovinskom profitu“.

Nekoliko godina kasnije, temom se bave i marksistički mislioci: Rudolf Hilferding, Roza Luksemburg, Nikolaj Buharin i — najpoznatiji među njima — Vladimir Iljič Uljanov, poznat kao Lenjin. Iako se njihova objašnjenja u pojedinim tačkama razlikuju, svi polaze od analize ekonomskih transformacija. Kapitalizam bi se od sada odlikovao spajanjem industrijskog i bankarskog kapitala (što Hilferding naziva „finansijski kapital“), kao i savezom između velikih preduzeća i država iz kojih potiču. Buharin opisuje nastanak „nacionalnih kapitalističkih trustova“. Velika koncentrisana kompanija, koja dominira nacionalnim tržištem, sada ima potrebu za političkom i vojnom moći države kako bi izdržala sve žešću konkurenciju na svetskom nivou.