Miljenko Jergović i Svetislav Basara svakog petka samo na Velikim pričama u rubrici “Nikad bolje”.
***
Pratio sam, Miljenko, tvoje nagradno putešestvije, uredno su o tome izveštavali srbijanski mediji – verovatno ažurnije nego hrvatski – pretpostavio sam, naravno, da ti sve to teško pada, stvara teskobu i ustreptalost, i da si jedva čekao da se vratiš kući.
Ali tako je to: nema nagrade bez kazne, nema čaše meda bez čaše žuči – nikad nije ni bilo – došlo se dotle da novčani iznosi nagrada jedva pokrivaju nematerijalnu štetu od nagradnih i postnagradnih gungula, susreta sa nasrtljivim novinarima, kaznenonagradnim muškarcima i ženama sa kojima se u životu ne bi sreo da nisi nagrađen, bulumentom književnih tehnokrata koji sve to pokušavaju da organizuju i gomilom tipova (oba pola) koji se, poput onih zgubidana sa Rankovićeve sahrane, motaju oko ceremonija dodeljivanja nagrada a da im nije sasvim jasno zašto su tu.
Nikad nije bivalo da umetnika nagrade, a da mu to debelo ne naplate, ama čini mi se da je ranije još i bilo nekakve mere, a da cirkuzanizacija književnosti posredstvom tehnokratskih književnih festivala i književnih nagrada poslednjih tridesetak godina prelazi sve granice.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
