Da ne okolišamo sa odgovorom: kako sada stoje stvari, Alchajmerovu bolest će izbeći samo ljudi koji ne požive dovoljno dugo ili koje ne pogodi neka druga, manje česta vrsta demencije (ako, recimo, vaskularna demencija opustoši mozak, „Alchajmer“ – kako se ova bolest i među stručnjacima često žargonski označava – nema šta da razgrađuje).
Osim prevremene smrti i nekog alternativnog dementnog procesa, budućnost će doneti još jednu mogućnost da se izbegne „Alchajmer“ – vakcinu i/ili lek protiv ove degenerativne bolesti. U tom slučaju žrtve će postajati jedino antivakcinaši i zaklete pristalice „prirodnog“ lečenja, valjda pod „zdravorazumskim“ geslom da je bolje i oglupeti na prirodan način nego se „trovati“ veštačkim sredstvima, kako oni doživljavaju vakcine i lekove.
Dešavalo se da kao mlad čovek poručim nekom svom zaboravnom kolegi: „Pozdravio te Alojz!“ Zbunjeno bi pitao: „Koji Alojz?“ i dobio bi odgovor: „Onaj koji te je učinio tako rastrojenim, Alchajmer, naravno!“ Tada bi to bilo shvaćeno kao šala, ali bi danas zvučalo neukusno. Relativno retka bolest – bar što se prepoznavanja tiče – za koju su pre pola veka mahom znali stručnjaci, sada je ozbiljan narodnozdravstveni problem.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
