Znate za onu izreku “ko ne voli životinje, ne voli ni ljude” – ima li ona ikakvog smisla i šta se dešava kada je tu strah? Recimo da se bojite pasa – šta vam je činiti i hoće li pomoći čuveno “neće ti ništa”?
Mada ima podataka o tome da se može pojaviti i do 20. godine života, stručnjaci navode da se strah od pasa (kinofobija) obično javlja između pete i devete godine. Iako može biti samo jedna od razvojnih faza, kada se dete susreće sa oprezom prema opasnosti koju mogu predstavljati životinje, za 7-9% bilo koje zajednice – ovo je strah koji ne odlazi.
Od kojih god da ste, bilo da se bojite pasa ili da ih volite ali ne razumete “te ljude”, najverovatnije ste čuli izjave poput “neće on, dobar je” i “vidi kako je sladak, što se plašiš”. Ukoliko ste ljubitelj, možda i niste, ali ako ste uplašeni – zapitali ste se kako je moguće da neki ljudi ne razumeju ili čak i ne veruju u vaš strah. Izgleda da je pozadina, kako objašnjava psihoterapeut Nikola Krstić, jednostavnija nego što mnogi misle – nismo skloni da verujemo da se neko boji onoga čega se mi ne bojimo.
Fobična iskustva jesu intenzivna, jesu neprijatna, i ne, ne mogu se kontrolisati voljom. Onaj koji je uplašen, gotovo zasigurno nije uvećao svoj strah snagom volje, i da, trebalo bi u granicama svojih mogućnosti da pokušamo to da razumemo. U krajnjoj liniji, kao što depresivna osoba nema vajde od euforičnog “razvedri se”, tako ni uplašenima od pasa ništa ne znače (čak i odmažu) dobro poznate floskule.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se