U Evropsku uniju, ali „na kant“

Onaj ko je učestvovao u nošenju kabastog nameštaja – na primer šifonjera ili komode – u zgradi bez lifta, zna šta znači uraditi to „na kant“. I koliko je to zahtevno. Izraz „na kant“ se obično koristi kad se kabasti predmet unosi ili iznosi bočno, na stranu. Kad se zanosi. Tako bi otprilike mogao da izgleda ulazak Srbije u Evropsku uniju – „na kant“.

Alis Vajdel, predsednica Alternative za Nemačku, jedne od najekstremnijih desničarskih partija u Evropi, izjavila je pre neki dan da „prenagljen ili bezuslovan prijem u EU trenutno ne bi bio u interesu ni Srbije, ni Nemačke, ni Evrope. Protivnici Aleksandra Vučića u Srbiji smatraju da je, samo naizgled paradoksalno, upravo ovo stav podrške srpskom režimu koji je navodno deklarativno za članstvo u EU.

I tu se dolazi do tipične greške. Ekspresno se zaboravlja izjava iz februara ove godine ambasadorke Francuske u Srbiji Florans Ferari, da sa „srpskim partnerima pravimo novu mapu puta“. I da je Srbiji „potrebna suverena EU da bi branila svoje interese“. Greška može biti još dublja: da se zbog reči aktuelne francuske ambasadorke u Beogradu zaborave reči iz februara 2019. u to vreme ministarke zadužene za evropske poslove u Vladi Francuske Natali Loazo, koja je tada izjavila da njena zemlja smatra da Srbija ima evropsku perspektivu, ali navodi da „sadašnje stanje EU ne omogućava nova pridruživanja u zadovoljavajućim uslovima“.

Razlika je što 2019. proširenje EU nije bilo bezbednosno pitanje kao sada. Tek nije dolazilo u obzir „na kant“. Što može da bude i bez prava veta. Na šta bi pristali Edi Rama i Aleksandar Vučić. Pod uslovom da u međuvremenu ne zarate. A tek bi „na kant“ bilo primanje Ukrajine, na primer.