Krenimo od osnovnog. Šta je revolucija?
Meni je najbliža ona definicija po kojoj revolucija predstavlja totalan diskontinuitet sa prethodnim pravnim, političkim, ekonomskim i kulturnim obrascem. Ova jedinstvena i sveobuhvatna promena nastaje u negaciji postojećeg zakonom predviđenog postupka za promenu ustavnopravnog sistema. Ključ je, dakle, u trenutnom i korenitom raskidu između starog i novog.
Revolucija je, istorijski gledano, najčešće nasilna mada ne mora biti. Ima i slučajeva tzv. „mirnih revolucija“. Primeri Grčke 1974/75. ili država sovjetskog lagera početkom devedesetih prve padaju na um. Španija, neposredno posle Frankove višedecenijske diktature, takođe spada u ovu kategoriju.
Revoluciju obično prati moralan preobražaj, izmena hijerarhije društvenih vrednosti i opšteprihvaćenih prioriteta. Fundamentalna promena pogleda na svet.
Na ovom mestu, baviću se fenomenom revolucija u modernom dobu iako bi se moglo govoriti i o revolucijama u davnijoj prošlosti. Hrišćanski teolozi, recimo, uporno pominju Hristovu revoluciju. No, to je posebna i veoma osetljiva tema.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
