Dva veka posle Vaterloa, Britanci i dalje pokušavaju da pobede Napoleona, ovoga puta sa Ridlijem Skotom i njegovim najnovijim filmskim kolosom “Napoleon”.
Skot nije ni prvi ni poslednji Britanac koji je predstavio Napoleona po narativu reakcionara i restauratora “Ancien regime” (Starog poretka) na Bečkom kongresu: malog, krvoločnog, nadmenog i vulgarnog čovečuljka kojeg je mulj revolucionarnih vremena izbacio na površinu. Britanski režiser ga je prikazao i kao mrzovoljnog namćora i pored toga što je čak i Madam de Stal – koju je Napoleon svrstao u svoja četiri najveća neprijatelja uz Prusiju, Rusiju i Englesku – priznavala da Napoleon ima zavodnički osmeh i određeni šarm.
Nema toga što Britanci nisu pokušali da bi denigrirali Napoleona, počev od toga da su ga osudili na anonimnu sporu smrt na ostrvu u nedođiji između Afrike i Južne Amerike u Atlantskom okeanu, gde bi danas vlada Rišija Sunaka da šalje ilegalne emigrante. Poučeni iskustvom Jovanke Orleanke koju su spalili na lomači i od nje napravili sveticu, Englezi su smatrali, verovatno ispravno, da bi sa javnim pogubljenjem Napoleona još više doprineli širenju mita o Bonaparti i zato su ga osudili na izgnanstvo na Svetu Jelenu. Širili su i brojne laži, poput one da je bio nizak. Napoleon je bio visok 168 centimetara, odnosno šest centimetara viši od prosečnog Francuza na prelazu između XVIII u XIX vek.
Veliko istraživanje “Sandej tajmsa” povodom dva veka od bitke na Vaterlou, pre osam godina, pokazalo je da je Napoleon, posle Isusa Hrista, najvažnija i najcitiranija osoba u istoriji. O Napoleonu je napisano blizu 90.000 knjiga, naučnih radova, dokumentarnih filmova i drugih publikacija. U proseku svaki dan od smrti Napoleona bude objavljeno neko delo posvećeno njemu.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
