Dva veka posle Vaterloa, Britanci i dalje pokušavaju da pobede Napoleona, ovoga puta sa Ridlijem Skotom i njegovim najnovijim filmskim kolosom “Napoleon”.
Skot nije ni prvi ni poslednji Britanac koji je predstavio Napoleona po narativu reakcionara i restauratora “Ancien regime” (Starog poretka) na Bečkom kongresu: malog, krvoločnog, nadmenog i vulgarnog čovečuljka kojeg je mulj revolucionarnih vremena izbacio na površinu. Britanski režiser ga je prikazao i kao mrzovoljnog namćora i pored toga što je čak i Madam de Stal – koju je Napoleon svrstao u svoja četiri najveća neprijatelja uz Prusiju, Rusiju i Englesku – priznavala da Napoleon ima zavodnički osmeh i određeni šarm.
Nema toga što Britanci nisu pokušali da bi denigrirali Napoleona, počev od toga da su ga osudili na anonimnu sporu smrt na ostrvu u nedođiji između Afrike i Južne Amerike u Atlantskom okeanu, gde bi danas vlada Rišija Sunaka da šalje ilegalne emigrante. Poučeni iskustvom Jovanke Orleanke koju su spalili na lomači i od nje napravili sveticu, Englezi su smatrali, verovatno ispravno, da bi sa javnim pogubljenjem Napoleona još više doprineli širenju mita o Bonaparti i zato su ga osudili na izgnanstvo na Svetu Jelenu. Širili su i brojne laži, poput one da je bio nizak. Napoleon je bio visok 168 centimetara, odnosno šest centimetara viši od prosečnog Francuza na prelazu između XVIII u XIX vek.
Veliko istraživanje “Sandej tajmsa” povodom dva veka od bitke na Vaterlou, pre osam godina, pokazalo je da je Napoleon, posle Isusa Hrista, najvažnija i najcitiranija osoba u istoriji. O Napoleonu je napisano blizu 90.000 knjiga, naučnih radova, dokumentarnih filmova i drugih publikacija. U proseku svaki dan od smrti Napoleona bude objavljeno neko delo posvećeno njemu.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
