Ja nešto mislim da vi ovo nećete gledati. Srećom imate mene.
Krenimo nežno, kako kreće i ova, tako se činilo iz trejlera, benigna porodična komedija, sitna šmirantsko-samodopadljiva satirica naših srpskih naroda i narodnosti.
Jedna mlada devojka vozi se preko Brankovog mosta Beogradom, koji je protkan popodnevnim suncem, i prilično lepuškast. Ide u Zemun. Prolazi pored nesrušenog hotela „Jugoslavija“. I u tom trenutku, neka struna negde pukne, i „Sportsko srce“ neplanirano sevne kao film o jednom Beogradu koga više nema. I duša boli.
Taj Beograd je, ako ispravno sagledate film, mrtav i nepostojeći već ko zna koliko. Najverovatnije je da nikada nije ni postojao. Sem u našim mikrokosmosima, koje smo sebično i patološki nežno čuvali samo za sebe, i svoj krug. Ali to sve shvatamo na kraju filma. Kad nas i reditelj Milan, i scenarista Đorđe, i petoro glavnih glumaca, lažu da sve može da bude kao pre.
A ne može. Jer najveća jagoda nam i dalje, svima, stoji u grlu.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
