Kako se Frančeska Albaneze brani od napada

Tekst Frančeske Albaneze, specijalne izvestiteljke UN za stanje ljudskih prava na okupiranim palestinskim teritorijama, originalno je objavljen u Le monde diplomatique, kao i u Mond diplomatika na srpskom jeziku. Martovsko izdanje pogledajte OVDE.

***

Više od dve godine moj mandat je predmet pažljivo orkestriranih polemika, sve žešćih i agresivnijih. Dana 8. februara jedna francuska poslanica napala je moju ličnost pozivajući se na nepostojeću izjavu, pripisujući mi tvrdnju da je Izrael „zajednički neprijatelj čovečanstva“, iako je moj govor bio usmeren na zemlje koje su naoružavale Izrael, kao i na medije i algoritme društvenih mreža koji su pojačavali genocidni diskurs (1). Ne proverivši tačan sadržaj mojih reči niti razmotrivši činjenice, francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro odmah je internacionalizovao te napade, osudivši kao „skandalozne i krivice vredne“ izjave koje nikada nisam iznela i najavivši da će Francuska zatražiti od Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija moju ostavku. Njegove kolege iz Italije, Nemačke i Češke sledile su taj primer, bez elementarnih provera koje njihova funkcija nalaže. Dana 19. februara francuski premijer Sebastijen Lekornu javno je ponovio isti zahtev.

Kritika je sastavni deo svake javne funkcije, naročito kada se tiče ljudskih prava. Ali ovaj slučaj razotkriva zabrinjavajuću dimenziju: upornost s kojom pojedine države radije napadaju glasnika nego što pokušavaju da ospore poruku.

Neobičnost i razornost napada na nezavisnu ekspertkinju imenovanu od strane Ujedinjenih nacija ne leži samo u žestini optužbi i svesnom fabrikovanju neistina, već pre svega u činjenici da vrh države predvodi i preuzima odgovornost za tu operaciju. Tada više nije reč o kontroverzi, već o simptomu sistemskog problema: sistema svečanih obećanja i međunarodnih ugovora koji se prizivaju u vreme mira, ali se zaboravljaju čim njihova primena postane politički nezgodna.

Na inicijativu Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, obavljam funkciju specijalne izvestiteljke od 1. maja 2022. do 2028. godine. Osma sam nositeljka ovog mandata — i prva žena na toj funkciji — koji obavljam volonterski, nakon karijere posvećene zaštiti ljudskih prava, pretežno u okviru sistema Ujedinjenih nacija, uključujući Visoki komesarijat za ljudska prava i Agenciju UN za palestinske izbeglice (UNRWA) u Jerusalimu, kao i kroz akademska istraživanja o Palestini.

Pažnja usmerena na Izrael nije ni lični izbor ni izraz pristrasnosti: ona proizlazi iz rezolucije 1993/2A Saveta za ljudska prava, usvojene 19. februara 1993. godine kao odgovor na skoro trideset godina okupacije Gaze, Zapadne obale i Istočnog Jerusalima. Optužiti me za „nedostatak neutralnosti“ znači svesno izobličiti mandat. Nijedan od četrnaest drugih specijalnih izvestilaca UN sa mandatom vezanim za određenu zemlju ne trpi takve napade; niko ne optužuje izvestioce zadužene za Avganistan, Rusiju ili Iran za „opsesiju“ u obavljanju njihove dužnosti. Ali kada je reč o Izraelu, izvršavanje redovnog mandata postaje, u očima nekih vlada, greh koji treba opravdati, a ne dužnost koju treba ispuniti.