Sigurno vam se nekad desilo da, gledajući neki sportski događaj, kažete sebi – ili drugima – „a boga ti kako si ovo promašio“. Nisu retki takvi izlivi kafanskih primedbi dok traje televizijski prenos, otmu se čak i najpromišljenijima među nama. I na kraju krajeva, to je i prirodno.
Nekada, opet, takve primedbe odu dublje. Nekada se baš osetite ozlojeđeno, pa kažete sebi – „ma bre ovo bih i ja mogao“. A onda vas to povuče dalje u maštarije, i očas posla, vi ste stvorili savršenu sliku. Ovaj tamo na televizijskom ekranu, kojeg plaćaju milione da sa loptom čini neke stvari, nije ništa bolji od vas u fotelji. I vi biste to isto tako, to jest sigurno i bolje. Samo vama nisu pružili šansu, ili vas je trener mrzeo kad ste imali dvanaest godina, ili nešto sedmo.
I to je, recimo, dobar momenat da se setite Nikole Topića. I tu će to maštanje stati, i okrenućete se nazad onome što umete najbolje. I možda i steći neku drugačiju perspektivu o profesionalnom sportu.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
