Koga je uplašila serija “Vuk Karadžić”?

I tako su se Srbi uključili u obeležavanje desete godišnjice odlaska Umberta Eka, možda i poslednjeg renesansnog čoveka ovog stoleća.

Samo je u Italiji, zemlji koju je Eko voleo i koja je, začudo, volela njega, proteklih dana bilo više objavljenih citata ovog pisca i mislioca, samo se u Italiji – pa i to samo možda – toliko diskutovalo o jednom njegovom govoru, jednom njegovom stavu, kao u Srbiji.

Ah ne, nisu se Srbi setili humaniste zbog njegovih rečenica koje su, između ostalog, spakovane u specijalno izdanje Nedeljnika sa datumom 25. februar 2016 – bila su to najbolja vremena, bila su to najgora vremena – a koje upravo prevrćem u rukama. Niko se nije ovih dana setio njegovih, štatijaznam, reči o mržnji:

„Istorija naše vrste mnogo je više obeležena mržnjom, ratovima i masakrima nego činovima ljubavi, koji su inherentno manje udobni i takođe mogu da budu prilično zamorni ako se usude da krenu van neposrednog kruga naše sebičnosti. Naša sklonost ka nasladi koju nudi mržnja toliko je prirodna da manipulativni lideri nemaju nikakve poteškoće da je uzgajaju; u međuvremenu, ponekad se čini da nas da volimo ohrabruju samo fiktivni likovi koji imaju uznemirujuću naviku da ljube gubavce.“