Kad krene septembar, ulice će postati zakrčene automobilima roditelja koji dovoze učenike do škole, torbe će se vući, biće graje, dovikivanja i preslišavanja da li su se sveske i oprema za fizičko ponele. Malo će vas nervirati. Tako će biti i u povratku, kada ponovo krenu s duplim parkiranjem u prometnoj uskoj ulici, dok budu dolazili po decu posle časova. Navikli smo već na tu rutinu.
Iz septembra u septembar, iz godine u godinu, sve dok ne dođe trenutak kada ta deca, u početku manja od svojih torbi, prerastu dovoženja i odvoženja i zapakuju velike kofere, velike torbe i velike knjige i otputuju, ne tako blizu da ih možete vratiti istog dana, možda čak ni iste nedelje, niti meseca.
Rastanci najčešće znače i novi početak.
Za dete, neku novu školu, univerzitet, novi grad i čak novu zemlju, nove prijatelje. Za roditelje, to obično znači povratak suznih očiju s perona ili gejtova u praznu kuću, gde više nema non-stop otvaranja frižidera i dugog čekanja na kupatilo. Rezonantna tišina u kući. Neki drugačiji život.
Iskoristite veliku akciju na Velikim pričama, registrujte se i čitajte besplatno tokom uskršnjih i prvomajskih praznika.
Već imate nalog? Ulogujte se
