Aplauz od devet minuta za Lolu Novaković

Po pričama iz naše bolje prošlosti, Lola Novaković je imala život zbog koga je mogla da je „boli štikla“, a njene suze, čak i kada su išle bez direktnog televizijskog prenosa, nisu rušile mit o neobuzdanoj, opasnoj ženi koja je previše osećala.

Bila je jedna od prvih „javnih“ žena koja nije morala da, preko muškaraca, otkriva ko je, niti su joj oni ikada bili izgovor. Fama o njoj, kao glamuroznoj barskoj dami, krenula je od Bejruta, gde je, pričalo se, gola igrala na stolu, ispod koga će, zauvek, ostati najbolji delovi njene, po ondašnjim merilima skandalozne biografije, i komadići intimne istorije jedne izgubljene zemlje koja je tada pretila da će biti vrlo srećna.

Nagađalo se da je kao najbolja jugoslovenska pevačica imala aferu sa predsednikom Indonezije, „nesvrstanim“ Ahmedom Sukarnom, i da je bila Naserova miljenica, a svojeglavi Krcun je brže-bolje izvadio ruku iz džepa, kada je, jednom, slučajno, u Košutnjaku, prošla pored njega.

Muškarci su u njenom životu nastajali iz činjenice da se nije „ljubila kao da mora“, ni kao da neće.

Način na koji je na jednom od zagrebačkih festivala otpevala pesmu Ti nisi došao, predstavljao je njenu ličnu ljubavnu dramu i celoj Jugoslaviji je dugo stajala knedla u grlu, koju je izazvao uobraženi Vice Vukov, dok se u garderobi domunđavao sa Gabi Novak koje će njih dvoje nagrade da pokupe, ali nacija, ipak, njene suze i to što je ostavio nije oprostila Cunetu Gojkoviću.

– Od početka mi ta pesma nije legla. Melodija je još i mogla da prođe, ali mi se tekst učinio mnogo rogobatnim. Morala sam nešto da smislim, da im pokažem da mi iz Beograda nismo neki statisti, iako me je Zagreb baš voleo. Izašla sam na binu i pustila orkestar da dva puta odsvira uvod, da bih za to vreme nakupila u sebi dovoljno muke i jada. Kad sam izgovorila prve reči, već sam se bila zagrcnula. Teško je pevati i plakati, ali su tu pesmu samo moje suze proslavile. Nikad u istoriji Jugoslavije niko u direktnom TV prenosu nije dobio aplauz od devet minuta. Vice Vukov je virio iza zavese, sve bogove je skidao s neba, ali publika nije prestajala da arlauče. Za to vreme, ja sam mrtva hladna izlazila da se poklanjam. Na kraju sam uhvatila taksi i sama se, bez prve nagrade, koju je umesto mene primio kompozitor Alfons Vučer, vratila u hotel.

To što je, posle svega, Lola zavolela jednog jakog i rasnog mladića, kome su čak i budući srpski akademici bezobrazno merili širinu ramena i dužinu mišića, tumačeno je kao prvorazredni moralni skandal.