Ubrzalo se bilo vreme, baš se ubrzalo, tog proleća i leta 1990. godine, događaji koji su menjali istoriju, psihologiju, baš kao i geografiju ovih prostora množili su se tako da bi teško svi stali i u najavni monolog Baneta Bumbara za tu prelomnu 1990. godinu.
U ta dva meseca, maju i junu, Tito je definitivno bio skinut sa pijedestala, komunisti u Srbiji su se presvukli u socijaliste i oformili stranku koja će biti na vlasti, s kratkim prekidima, evo i do danas; i komunisti u Hrvatskoj su se presvukli u dva tabora, a Franjo Tuđman je preuzimao vlast; srpski opozicionari su baš tih dana pripremali veliki zajednički miting na Trgu republike koji neće moći da ignorišu ni Miloševićevi mediji; u Hrvatskoj su se uveliko sekli balvani; a jugoslovenska reprezentacija je u Italiji pevala svoju labudovu pesmu ne razmišljajući mnogo o tome šta se koju nedelju ranije dogodilo na Maksimiru…
I u retrospektivi svih tih događaja, lako bi moglo da se dogodi da se izostavi jedan događaj, naizgled samo bezuman, ispostaviće se više nego simptomatski, koji je prerastao u skup pojedinačnih tragedija, a kao zbir dao našu kolektivnu koju smo proživeli devedesetih.
Upad na predstavu “Sveti Sava” 31. maja 1990. godine u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, neodigrana predstava Zeničkog pozorišta po tekstu Siniše Kovačevića, arhiviran je – ponajviše od onih koji su najviše tad i bili pogođeni (pre nekoliko godina su naprenjaci revitalizovali priču o ovoj predstavi, nespretnim napadom na Sinišu Kovačevića koji je izveo Goran Vesić (kao odgovor na Kovačevićevu najavu da će vratiti nagradu Zlatni beočug da ne bi bio na listi dobirnika sa njim, Vesićem).
“Siniša Kovačević je napisao najskaredniju dramu protiv utemeljivača srpske crkve i državnosti – protiv Svetog Save. Kovačevićeva drama je toliko skandalozna da je početkom ’90. izazvala reakciju Svetog arhijerejskog sinoda SPC na čijem čelu je tada bio sveti patrijarh Pavle. Studenti Bogoslovskog fakulteta su napravili proteste protiv izvođenja ove drame, tako da je na kraju ona skinuta sa repertoara. U drami koju je Kovačević napisao, Sveti Sava je predstavljen kao vašljivi seksualni manijak, nastran i perverzan do krajnjih granica, a na isti način su predstavljeni i ostali Nemanjići”, napisao je tada Vesić na društvenim mrežama.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
