Postoje delovi ličnosti koje osoba koja spasava druge kod sebe prezire. Pošto spasilac ne veruje da vredi i nema svest o sopstvenim kapacitetima, uvek ima problem sa stidom i samoprezir. Spasilac ne nosi superiornost, već tiho nepoverenje prema sebi koje nadomešta brigom za druge. Kako je Seren Kjerkegor još davno napisao, „najdublji oblik očaja je izabrati da budeš neko drugi, a ne onaj koji jesi” – a upravo to čini spasilac: beži od sebe, skrivajući se iza uloge.
Takvu osobu u vezi neće privući neko sličan, pošto biranje slične osobe sa sobom nosi dve prepreke. Prvo, pošto spasilac sebe prezire, bar delimično, onda će prezirati i osobu sličnu sebi – neće je poštovati, kao što ni sebe ne poštuje. Erih From je ukazao na taj paradoks: „Ne možemo voleti drugoga dok ne naučimo da volimo sebe.”
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
