Nije kraj dok Ringo ne kaže da je kraj

Družio sam se sa Bitlsima po celi dan. Poznavao sam svakog ponaosob. Uživao sam u njihovim koncertima i TV nastupima, slušao sve njihove ploče. Naravno da sam sve izmislio, sem ovog poslednjeg. Lično ih nisam poznavao, ali kao da jesam. Baš tako. Članove liverpulske četvorke doživljavao sam kao bliske prijatelje, drugare iz susedstva, najbliže rođake. Ma kakvi rođaci! Bitlse sam više voleo od dosadnih tetaka, stričeva, ujaka, sestara, zetova, baba i svih ostalih koji su mi zamerali što slušam te čupavce. Svog oca i majku isključujem iz neprosvećene familije narodnjaka i antizapadnjaka. Što se tiče Bitlsa i rokenrola, oni su mojim roditeljima bili sasvim kul.

Od ranog dečaštva pamtim vrištanje Bitlsa koje je bilo tako melodično da mi je prianjalo za uho. Reč je mahom o pesmama koje nisu oni komponovali, ali to ne menja stvar. U njihovoj interpretaciji zvučale su lepo i primamljivo: “Twist and Shout”, “Money (That’s What I Want)”, “Roll Over Beethoven”, “Rock and Roll Music”, “Kansas City”, “Dizzy Miss Lizzy”. Te pesme publiku nisu držale na mestu. Od njih mi se i danas naježi koža i usprave dlačice na rukama. I sad znam napamet taktove, melodije, muzičke deonice i refrene svih njihovih pesama. Tekstove ne, tek poneke: “Help”, “Lucy in the Sky With Diamonds”, “She’s Leaving Home”, “All You Need Is Love”… Ali to nije važno.

Svi članovi grupe The Beatles rođeni su u vihoru rata i stariji su od mene u proseku deset godina. To znači da sam bio klinac kad sam počeo da slušam njihovu muziku ili, kako rekoh, da se družim sa njima. Bio sam opčinjen njihovim vokalima, višeglasjem, zvucima gitara i rifovima, ali sam posebnu pažnju obraćao na bubnjara. Ringo, po godinama najstariji, a po članstvu u grupi najmlađi Bitls. S obzirom na to da čovek gazi devetu deceniju i da je kao muzičar još uvek aktivan, priča o Ringu je aktuelna i ne može biti passe.