Pedeset godina od smrti generalisimusa Fransiska Franka duh kleronacionalističkog diktatora kruži i dalje Španijom. Posmrtni ostaci “kaudilja” su premešteni iz mastodontske grobnice iz “Doline palih” na jedno od anonimnih grobalja u okolini Madrida pre šest godina. Poslednje statue i spomenici u čast Franka su uklonjene 2021. godine. Ostale su tu i tamo poneka ulica i komemorativna ploča, ali je u javnom prostoru, počev od parlamenta, Franko i te kako prisutan.
Zvanično, generalisimus je umro 20. novembra 1975. godine, ali brojni istoričari smatraju da je on preminuo ranije, a da je režim odlagao objavljivanje vesti kako bi pripremio tranziciju i uklonio što više tragova i dokaza zlodela četvorodecenijske diktature.
“¡Qué duro es morir!” (Teško li je umreti), navodno je izustio najveći španski zločinac u prethodnom veku. Svrgnuti španski kralj Huan Karlos je u memoarima koje će objaviti francuski “Figaro” napisao da je kaudiljo bio “nežan diktator” koji je omogućio restauraciju monarhije.
“Franko je imao jasnu viziju Španije i njene budućnosti. Nije krio simpatije prema meni i ponekad je znao da bude nežan i milosrdan. Veoma sam ga poštovao. Cenio sam njegovu inteligenciju i političku oštrovidost. Niko nije mogao da svrgne njegov režim ili da ga destabilizuje, što je veliko dostignuće imajući u vidu da je vladao tako dugo”, napisao je bivši španski kralj prelazeći nonšalantno preko činjenice da je Frankov režim za 37 godina, ne računajući stotine hiljada ubijenih ljudi u Građanskom ratu, likvidirao koristeći srednjovekovnu torturu najmanje 50 hiljada političkih protivnika.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
