SAN
Pošao jedan izjutra iz kuće ali se nije vratio na večeru. Nema ga cele noći, nema ni sutradan, nema ga nedelju dana!
Podigne se njegova žena da ga traži. Zaređala po svim kućama, obila noge po bačijama i katunima, prevalila brda i doline, i ništa. Kao da je u zemlju propao.
A on, kako je otišao, zapuca kod jedne druge, u susedni vilajet. A ona, čim je stigao, skoči: Gde si, crni Radohna, nema te do dve-tri nedelje! A on: Nemoj ništa da me pitaš! A ona udari u kuknjavu: Kako nemoj da pitaš, zašto me ostavljaš bez reči, kod koje si fukare bio, aoj Radohna, crni čoveče! A on udri po ženi, mlatni, ljukni, odadri: Evo gde sam bio! Odmah ću da ti kažem! Hoćeš baš da znaš? Zar te toliko zanima!? Evo ti, na! Pitaj me opet! I tako je išljepa ni krivu ni dužnu. Kad je i to prošlo, ona se malo umiri, on malo obori oči, ona se već odljuti, on se još malo u sebe uzida, ona počne da ga bocka, da ga otvara, on da se nećka, da zazire, ona da mu se umiljava, da mu dodijava, da mu se nudi. Sede mu za vrat! A on, šta će, izdade se i leže.
I ostade kod nje nedelju dana.
Kad je bilo osmoga dana predveče, izađe ona da vidi gde su joj krave i čovek, a tamo ih ovaj njen nesmajnik izveo na ispašu pa otišao – drežde krave na livadi same!
A on, kako je ostavio krave da pasu, pravo kod jedne treće. A ona ga, krilata i krošnjava kakvu je bog dao, još s vrata dočeka koje vikom i kletvom, koje tepsijama, bakračima i vedricama što joj behu došle pod ruku. Jedva se čovek probio u rođenu kuću! Osula na njega drvlje i kamenje, i gde je dosad bio, i što je opet dolazio, i šta će joj izrod i izelica, i neka se kupi odmah ako će opet da nestane posle nedelju dana, i neka je proklet čas kada ga je prvi put ugledala, i ko mu dade ime Milohna kad joj više nije milo ni da ga vidi!
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
