Postoji ona lična i objektivna geografija, upisana u našim ispravama, vidljiva po pečatima u našim pasošima i u kartama za avione, vozove i autobuse koje, iz nekog razloga, čuvamo po starim kutijama i koferima gurnutim u ćošak starog ormara, koferima velikim i malim, sa pokvarenim rajsferšlusima i odvaljenim ručkama, što nikada više neće krenuti na novi put, ali svejedno neće biti bačeni jer ko zna, možda zatrebaju za kakvu selidbu, a možda je njihova uloga baš to, da podsećaju na more i planine i godišnje odmore kad god posegnemo za nekim jorganom.
Postoji ona druga, intimna i porodična, zbog koje su neki gradovi važniji od nekih drugih, iako ste u njima boravili retko ili niste nikada.
Ili su, možda, baš zato važni?
Kad god bi neko ovih dana napisao, a tih je tekstova bilo posvuda, zašto je važan Nikšić, ne bih pomislio na Miladina Šobića, ni na DST, ni na Vita Nikolića, ni na prethodne izbore i mandate, pa na tenzije, na kampanju, na mitinge, na crkvu, na veliku i malu politiku, na Crnogorce, Srbe ili Hercegovce, ma ni na to šta tačno podrazumeva “Evropska prestonica kulture”.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
