Francuski predsednik Emanuel Makron je na obeležavanju godišnjice smrti Šarla de Gola rekao da bi Francuskoj trebalo više njegovog duha, ali gledajući sa strane, general je mnogo više deo problema s kojim se suočava Peta republika nego što je deo rešenja.
Današnja politička struktura Francuske, zajedno sa njenim ekonomskim, institucionalnim, društvenim i demografskim problemima, previše je komplikovana da bi mogla da se reši po receptu De Gola iz 1958. godine, na liniji najbolje napoleonovske tradicije. A ruku na srce, na francuskom horizontu nema ni izbliza političke figure koja bi mogla da odigra De Golovu ulogu.
Makron ulazi u poslednjih 18 meseci svog mandata bez naslednika koji bi eventualno mogao da nastavi njegovim putem u Jelisejskoj palati, i samim tim je rešen da ostane do kraja na čelu države. Vlada Sebastijana Lekornua je tzv. vlada cilja: predložiti budžet za sledeću godinu i izbeći prinudno finansiranje. Ako preživi do kraja godine, Lekornuova vlada, barem u tehničkom smislu, mogla bi da ostane na nogama do administrativnih izbora na programu sledećeg proleća.
Šanse da Lekornuova vlada preživi povećava i ambicija Marin Le Pen da učestvuje na sledećim predsedničkim izborima. Apelacioni postupak po prvostepenoj presudi koja lišava pasivnog biračkog prava Le Penovu na pet godina počinje u januaru i ona ima konkretan lični interes da Lekornuova vlada potraje, odnosno da preventivno deluje izbegavajući vanredne predsedničke izbore, barem dok se drugostepeni sud ne izjasni o njenoj presudi.
Žordan Bardela, drugi čovek Nacionalnog okupljanja, ide korak dalje prizivajući predsedničke izbore jer vidi za sebe neponovljivu priliku da, sa Le Penovom u autu, postane najmlađi predsednik u istoriji Francuske.
Saveznik Bardele u zahtevu za prevremene izbore za Jelisejsku palatu je vođa radikalne levice Žan-Lik Melanšon, čija je ambicija da postane najstariji premijerno izabrani predsednik Francuske. Tom dvojcu se pridružio i prvi Makronov premijer i gradonačelnik Avra Eduar Filip, koji takođe ima ambicije da stane na čelo Pete republike.
Degolisti okupljeni u nekoliko različitih stranaka, počev od Republikanaca, taktiziraju i odmeravaju šta bi bilo najkorisnije za njih, jer nemaju kandidata koji bi mogao da uđe u trku za dva mesta u prvom krugu predsedničkih izbora. Isto važi i za socijaliste, čije vođstvo nije oduševljeno zahtevom baze da Rafael Gliksman bude zajednički kandidat levice. U vrhu Socijalističke partije nalazi se Melanšonova “peta kolona” koja promoviše lidera “Nepokorene Francuske” za zajedničkog kandidata levice.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
