Jedinstvena država, u stvari sastavljena od gomile drugih zemalja, što velikih što malih, prostire se od Iberijskog poluostrva na zapadu, pa skoro do granica gde žive Rusi na istoku, i sve do južnog dela Panonske ravnice, tamo gde su ti problematični Srbi, na jugu. Valuta je svuda ista, i gde god da se nađete možete plaćati istim novcem. Zvanično se vlada u Belgiji, mada svi znaju da je prava moć u rukama uglavnom Nemaca, a manje Francuza, i posebno jednog nemačkog vladara. Države su se možda odrekle dela svoje nezavisnosti, ali su zato dobile pomoć u poljoprivredi, kulturi, nauci, građevinarstvu. Ta centralna vlast pazi da svi budu zadovoljeni, ali ko se ne povinuje njenim strogim pravilima – može da ostane bez novca, ili čak da bude izbačen iz Unije. Birokratija je, ne zaboravimo ni nju, sve jača…
Ako vam sve ovo liči na današnju sliku ujedinjene Evrope, niste daleko od istine. Ali, ovo je zapravo opis Starog kontinenta s početka 9. veka nove ere, kada je Evropom vladao car Karlo Veliki, prvi koji je uspeo da razjedinjene državice poznatog i nepoznatog porekla sažme u jednu supra-nacionalnu tvorevinu, s jednom valutom, i centralnom vlašću koja nastoji sve da ih potčini…
Nije, naravno, ništa novo da se istorija ponavlja, čak i onim dobrim đacima. Niti, koliko god Karlo Veliki i njegovi potomci iz dinastije Karolinga bili napredni za ono vreme, može da se brani teza da je Evropa tada bila srećna, prosperitetna i bez sukoba. Naprotiv.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
