Ostavimo po strani to da li je, uprkos “grand finalu”, stvarno kraj. I da li nas već za par godina očekuje “Downton Abbey: The War Years”, pa “Downton Abbey: A New England”, pa “Downton Abbey: Dynasty” itd., itd…
Ovo je tek treći, i, navodno, poslednji film koji se bavi gornjom i donjom garniturom stanara raskošnog, fiktivnog, britanskog imanja Daunton Ebi u jorkširskoj “eparhiji”.
Iako je prethodni film gromoglasno najavljen kao “A New Era”, tek ovde to dobijamo, tj. tek ovde stižu posledice te ere koje finalizuju onu prethodnu. U suštini, to znači da nikad deblji lord Grantham predaje vođenje imanja svojoj najstarijoj kćeri Mary, i sa suprugom, i ono malo (i dalje) pokretnog osoblja odlazi da živi u stanu u Londonu.
Scena u kojoj se siroti lord suočava sa tim da će ne samo neko drugi (i nepoznat) živeti i ispod i iznad njega na svoj, dauntonovski način je urnebesna i (autor serije) Julian Fellowes retko je ovako efektno dočarao fundamentalnu odvojenost engleske aristokratije od stvarnog života oko sebe.
Ništa se strašno, a ni burno, ne dešava u ovom filmu i ovoj fazi priče, sem što je siroti Fellowes, više nego kad je počeo priču (te daleke 2010) pritisnut obavezom da dešavanja od pre sto godina (ali bukvalno!) dovede u vezu sa ideološkim bahanalijama današnjice, kako zna i ume.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
