Dok se naša polovina planete navikava na jesen, ušuškavanje pred TV-om ili u bioskopu uz najnoviji “zimski hit”, na tržištima je u toku nova grozničava trka. Ne za uticajem, ne za glasovima, već za energijom i metalima koji je pokreću. Ispostavilo se da put ka čistijoj, pametnijoj budućnosti nije popločan toliko dobrim namerama, koliko bakrom, litijumom i, pre svega, megavatima.
Reklo bi se da se globalna ekonomija vraća osnovama. Nova zlatna groznica nije za zlatom, već za resursima koji napajaju veštačku inteligenciju i pokreću električne automobile. Dok su neki gradili digitalne svetove, geolozi su na Aljasci tražili žile bakra, a finansijeri su se kladili na to ko će brže i jeftinije obezbediti struju za sve te nove servere.
Ova nedelja je razotkrila fundamentalni paradoks našeg doba: da bismo se odvojili od “prljave” industrijske prošlosti, moramo da rudarimo više nego ikada pre. Da bismo stvorili nematerijalni svet veštačke inteligencije, moramo da izgradimo najveću i najgladniju fizičku infrastrukturu u istoriji čovečanstva. Dok se jedna strana planete borila sa viškovima nafte, druga je panično tražila način da napoji data centre veličine manjih gradova.
Ispostavilo se da je prava valuta 21. veka kilovat-sat. A bitka za njega vodi se svuda – od arktičkog kruga i balkanskih reka, do poreskih zakona i tenderskih dokumentacija.
Dobro došli u Biznis sredom, naš pregled svetskih, regionalnih i domaćih ekonomskih dešavanja.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
