Zašto je ubijen Ivan Stambolić

Prošlo je 25 godina od ubistva Ivana Stambolića i 25 godina od pada Slobodana Miloševića, a motivi za ubistvo koje je izvela država („Miloševićev režim“) nisu još uvek do kraja jasni. Ivan Stambolić je značajna istorijska ličnost kraja 20. veka u Srbiji, ali je retko posmatran tako.

Prvi deo feljtona zasnovanog na knjizi “Stambolić. Moć, izdaja, tragedija” Slobodana Selinića, objavljenoj u izdanju Vukotić media.

***

Možda bi sve bilo drugačije da Dragiša Đurić nije Ivanu Stamboliću dao jedan savet.

Priča ide ovako. Ivan Stambolić nije bio najbolji đak. Ponekad bi, kažu, jedva i prošao razred. Trojica njegove braće su završili fakultete – jedan je bio predsednik Saveza studenata Jugoslavije i naučni radnik, drugi je bio direktor Nolita, treći arhitekta, a Ivan, budući predsednik Srbije, više je jurio fudbal nego knjigu. I za razliku od braće, poslat je „na zanat“. Učio je za metalostrugara.

Kao radnik je razvio osećaj za aktivizam i političke ambicije, takvo je vreme bilo, počevši od akcija u vreme Tršćanske krize („Trst je naš“), a put mu se otvarao preko ujaka Petra Stambolića, jednog od najuticajnijih srpskih političara tog doba. A ponekad bi mu se i zatvarao. Kako je pričao, kada mu se otvorila mogućnost da dođe u Beograd „na profesionalni rad u Predsedništvo CK omladine“, baš to je sprečio ujak Petar koji je „smatrao da je najbolje da Ivan ostane radnik, jer se za to školovao pa ne bi trebalo da se bavi politikom“.

Tu se u priču uključuje predsednik Gradskog komiteta omladine Beograda Dragiša Đurić.

Na jednom omladinskom seminaru savetovao je Stamboliću da upiše Pravni fakultet i završava ga dok radi. Stambolić ga je poslušao. A na fakultetu je upoznao mladog kolegu sa kojim se odmah zbližio. Kolega se zvao Slobodan Milošević.

***

Prošlo je 25 godina od ubistva Ivana Stambolića i 25 godina od pada Slobodana Miloševića, a motivi za ubistvo koje je izvela država („Miloševićev režim“) nisu još uvek do kraja jasni. Ivan Stambolić je značajna istorijska ličnost kraja 20. veka u Srbiji, ali je retko posmatran tako. Uglavnom je posmatran kao tragična ličnost i žrtva.

Prvo politička žrtva sa Osme sednice kada je izdan od najbližeg saradnika kome je bio politički otac, a potom i žrtva surove egzekucije. Možda će to malo promeniti knjiga dr Slobodana Selinića, u izdanju Vukotić medije, u kojoj autor daje širu sliku političara koji jeste ostao upamćen kao žrtveni simbol kulminacije zloglasnog režima.

Uz dozvolu izdavača, donosimo izvode knjige koji se bave avgustom 2000. godine, uoči izbora koji će promeniti Srbiju, i pitanjem da li je Stambolić stradao jer je politički mogao da ugrozi Miloševića.

***

Tokom 2000. godine bilo mu je jasno da je pad Miloševića „biti ili ne biti“ pitanje za Srbiju. Međutim, ni tada sebe nije video u stranačkim vodama. U aprilu te godine odluku da ostane izvan partija objašnjavao je time da „ne ume da strančari“, te da se snalazio u jednostranačkoj politici, ali da mu ne leži višestranačka za koju je govorio da se u njoj koriste teške reči „pa ko koga odstreli“. Bilo je jasno da bi na predstojećim izborima, da ih je dočekao, glasao za opoziciju, priželjkujući da ona bude jedinstvena. Tada je smatrao da je najvažnije da ona „probije obruč“, tj. da sruši vlast.

Savezni predsednički i parlamentarni izbori raspisani su, slučajno ili ne, baš za 24. septembar, na trinaestu godišnjicu Osme sednice. Bilo je opozicionih političara koji su mu predložili da bude protivkandidat Miloševiću.