„Da li si svesna da sve vreme na licu imaš smešak?“, pitao me je moj terapeut dok sam sedela na kauču i pričala o stvarima koje me muče.
Zbunila sam se. Nisam imala pojma. U tom trenutku sam bila potpuno u mislima, obuzeta brigama i pitanjima, a ipak – moj izraz lica je govorio suprotno. Kao da je telo samostalno odabralo masku, onu prijateljsku i neproblematičnu, dok se iznutra odvijala sasvim druga priča.
Taj trenutak me je naveo da se zapitam – koliko često koristimo ljubaznost i osmeh kao štit?
Da li moj večiti osmeh i spremnost da budem prijatna i blaga zapravo služe tome da druge zaštitim od svojih „teških“ emocija, a sebe od rizika da budem previše?
I, što je možda najvažnije – da li time gradim zid između sebe i drugih?
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
