Uprkos nesagledivom spisku bolesti sa kojima se možemo suočiti, svakog pojedinca uglavnom okupiraju razmišljanja ili zabrinutost vezani za one koje je doživeo „na svojoj koži“ ili u svojoj okolini. I nije važno da li su one izrazito česte ili apsolutni izuzeci. Svaka dijagnoza, na neki način, definiše osobu koja sa njom živi.
Pretpostavka je da je malo ko čuo za miasteniju gravis. Iako retka, ona je dijagnostikovana kod svakih 20 u sto hiljada ljudi. Kada je teniska legenda Monika Seleš odlučila da otvoreno govori o svom trogodišnjem putu borbe sa ovim autoimunskim poremećajem, jasno je istakla da je njen osnovni motiv podizanje svesti o miasteniji. Jer sumnja se da je realni broj obolelih daleko veći. Ukoliko su simptomi blagi, ili pak nespecifični, bolest se ne prepoznaje odmah. I sam pacijent jedno vreme može ignorisati teškoće sa kojima se suočava. Ali ukoliko je svest veća, onda će i prilika za pravovremeno postavljanje dijagnoze i lečenje za mnoge postati realnost.
Sama Monika ispričala je kako su joj bile potrebne godine za dijagnozu, suočavanje sa bolešću, emotivno procesuiranje, da bi svoj put mogla da podeli sa javnošću.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
