Nemanja Vidić je bio gost u podkastu “Rosić i drugovi” na Velikim pričama i u trenutku kada je izgovorio rečenicu “Uvek sam bio tu u smislu da pomognem saigraču ako je u problemu, da podignem ekipu, jer meni je najvažnije bilo da pobedimo, a posle toga videćemo ko je šta uradio”, setio sam se epizode dok su se nameštale kamere i bubice.
Rekao mi je: “Roso, opusti se, idemo ti i ja, prazan je Old Traford.” Hteo je da me opusti pred razgovor.
Pored te karakteristike jedna druga konstanta je takođe bitna u njegovoj karijeri, a to je upornost, da se podigne u životu kada krene ka nizbrdici, da preokrene stvar. Kada ne prođe preglede zbog diskurs-hernije u Šahtjoru i preti mu da završi karijeru, on upornošću za nekoliko godina stigne u Mančester junajted. A na prvom treningu Mančester junajteda je spor, trom, a onda opet nema predaje i stiže do kapitenske trake i dva puta igrača sezone Premijer lige.
Zahvalni smo mu svi mi na graničnim prelazima pošto su počeli da nas prepoznaju po njemu a ne po nekim “herojima a ne zločincima” zbog kojih smo morali da dajemo garancije da nismo isti. Sada smo bili iz “zemlje Nemanje Vidića”.
Upornost, timski duh, oštrina i pouzdanost kojom zrači podgrejale su priče da ga mnogi žele i na toj budućoj čuvenoj studentskoj listi, i to kao kapitena. Skroman je, duhovit, brzih vijuga, oprezan, i dobar je drug. I voli da tim pobeđuje, zato sam i pazio kad smo izašli na “prazni Old Traford”.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
