Neko bi odmah primetio “Pa da, đe će Crnogorac nego u Beograd”, i možda bi i bio u pravu. Tek, negde kada se stariji sestrić (inače više Bokelj nego Crnogorac) rodio, familija je počela sa tim forama. Kao, kada završi srednju i dođe vreme za fakultet, upisaće nešto u Beogradu i živeće sa svojim nezrelim, neoženjenim, nesređenim ujakom, biće njih dvojica cimeri, “Men Behaving Badly”, Zvezdara edition…
Prolazile su godine i taj scenario je postajao sve izgledniji: on sada ima punih 17 i za samo dve jeseni će postati brucoš.
I svašta se, od tog petka trinaestog kada je rođen, pa sve do ovog leta, svašta se izdešavalo, bilo je, kako to u porodici bude, i lepih i ružnih stvari, i smrti i još više života, ona beba je postala dečak, pa je postala tinejdžer, pa je u stan svog ujaka počeo da dolazi – retko, ali desilo se – čak i pijan; našao je i neke drugare s one strane reke, i s njima je ovog leta bio i na onom velikom protestu, i na jednoj celonoćnoj blokadi na Novom Beogradu, kada mu se izvesna gospođa unosila u lice i pretila mu “Videćete vi kada dođu naši, više nas ima”, verovatno rečenicama koje je čula na televiziji tog dana, svakog dana.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
