Neko bi odmah primetio “Pa da, đe će Crnogorac nego u Beograd”, i možda bi i bio u pravu. Tek, negde kada se stariji sestrić (inače više Bokelj nego Crnogorac) rodio, familija je počela sa tim forama. Kao, kada završi srednju i dođe vreme za fakultet, upisaće nešto u Beogradu i živeće sa svojim nezrelim, neoženjenim, nesređenim ujakom, biće njih dvojica cimeri, “Men Behaving Badly”, Zvezdara edition…
Prolazile su godine i taj scenario je postajao sve izgledniji: on sada ima punih 17 i za samo dve jeseni će postati brucoš.
I svašta se, od tog petka trinaestog kada je rođen, pa sve do ovog leta, svašta se izdešavalo, bilo je, kako to u porodici bude, i lepih i ružnih stvari, i smrti i još više života, ona beba je postala dečak, pa je postala tinejdžer, pa je u stan svog ujaka počeo da dolazi – retko, ali desilo se – čak i pijan; našao je i neke drugare s one strane reke, i s njima je ovog leta bio i na onom velikom protestu, i na jednoj celonoćnoj blokadi na Novom Beogradu, kada mu se izvesna gospođa unosila u lice i pretila mu “Videćete vi kada dođu naši, više nas ima”, verovatno rečenicama koje je čula na televiziji tog dana, svakog dana.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
