Kulturni ratovi Đorđe Meloni

Tekst je originalno objavljen u Mond diplomatika na srpskom jeziku. Julsko izdanje pogledajte OVDE.

Piše Hjug Lepaž, novinar

***

U septembru 2022, nakon ubedljive pobede na parlamentarnim izborima, liderka stranke Braća Italije Đorđa Meloni preoblikovala je svoju političku figuru: od nacionalistkinje postala je kritička evropejka, prigrlivši diskurs i neoliberalni socioekonomski program svog prethodnika Marija Dragija, bivšeg direktora Evropske centralne banke. Istovremeno se distancirala od Vladimira Putina i odlučno svrstala uz evroatlantsku liniju, pružajući bezrezervnu podršku Ukrajini.

Veoma prisutna u institucijama Evropske unije, Meloni neguje izraženu bliskost sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Iako se Italija nalazi pod evropskim nadzorom zbog lošeg stanja javnih finansija, ona je u vrhu korisnika sredstava iz Fonda za oporavak i otpornost (FRR), s više od 190 milijardi evra bespovratne pomoći i zajmova. Tokom 2024. italijanski javni dug iznosio je 135% BDP-a, a budžetski deficit 3,4% BDP-a. U takvom kontekstu, Meloni uspeva da se istovremeno predstavi i kao brana rigidnoj fiskalnoj ortodoksiji i kao pouzdana partnerka evropskih institucija, uz strategiju spinovanja koju neprestano neguje.

Naslednica neofašizma – politički formirana u omladinskim strukturama Nacionalne alijanse (nastale 1995. na ruševinama postfašističkog Italijanskog socijalnog pokreta) – Meloni ima i jasno političko-političko-misionarsko opredeljenje: izvozni model „italijanske formule“ na evropski nivo. „Želimo da izgradimo većinu koja će ujediniti snage desnog centra [tj. desnice i krajnje desnice] i pošalje levicu u opoziciju. Tako bismo mogli da prenesemo italijanski model na evropski nivo. To bi bila revolucija u kojoj je uloga konzervativaca strateška i ključna“, izjavila je u aprilu 2024. (La Repubblica). Predvodeći koaliciju koja okuplja tradicionalnu desnicu (Forca Italija), krajnju desnicu (Liga Mattea Salvinija) i svoju stranku Braća Italije, Meloni je želela da ponovi tu formulu u Evropskom parlamentu, suprotstavljajući je ustaljenoj kohabitaciji socijalista i demohrišćana, ponekad uz podršku Zelenih.

“Na zahtev poslodavaca”

Iako rezultati evropskih izbora u junu 2024. nisu omogućili formiranje takve većine, preraspodela savezništava ipak je povremeno postajala stvarnost. U želji da osujete Evropski zeleni dogovor, poslanici Evropske narodne partije (demohrišćani) glasali su zajedno s poslanicima iz grupe Evropskih konzervativaca i reformista (ECR), čija je predsednica Đorđa Meloni bila do kraja 2024. Iako je s konzervativcima glasala protiv reizbora Ursule fon der Lajen u julu 2024, predsednica Komisije joj to nije zamerila – Italiji je dodeljen važan resor potpredsednika zaduženog za regionalnu koheziju i strukturne reforme.