„Život žene na Balkanu“ je nova kolumna Rumene Bužarovske, najpoznatije regionalne spisateljice. Autorka bestselera „Moj muž“, „Nikuda ne idem“, „Nakon boga, Amerika“ i „Toni“ u novom serijalu – iskrenom, ranjivom i ironičnom; o ženskom iskustvu, porazima i pobedama – samo na Velikim pričama, u originalu i prevodu, svake druge nedelje.
Овој текст можете да го читате на македонски
***
Putovala sam onim ponoćnim autobusom iz Skoplja za Beograd. Bilo mi je oko dvadeset pet. Čim sam ušla, primetila sam kako su me značajno pogledali vozač i suvozač, dvojica sredovečnih muškaraca. Bio je to onaj pohotan pogled, od kojeg te podiđe jeza, ali i stid. Taj mi je pogled bio i te kako poznat. Počela sam da ga dobijam još sa dvanaest godina; kada god bih obukla šorts, bilo da sam bila sama ili sa drugaricom, muškarci bi stajali kolima na ulici, dobacivali, zviždali. Taj me je pogled oduvek plašio, i to s pravom, jer je značio da me onaj koji bulji vidi isključivo kao seksualni objekat. Bio je to predatorski pogled, uperen u ono što predator smatra slabim, ranjivim. Zato je predstavljao stvarnu opasnost. A tu sam opasnost osetila i te noći u autobusu.
Pokušavajući da budem što nevidljivija, sela sam na svoje mesto, negde u zadnjem delu autobusa, aktivno strepeći od same pomisli na to ko će sesti pored mene. Ne daj bože da to bude muškarac. Ali niko nije seo, što je značilo da ću tokom putovanja moći da se opružim na sedištu i pokušam barem malo da odspavam.
Smestila sam se i zaspala. Probudio me je dodir po zadnjici. Pogledala sam naniže i videla ruku, zavučenu između sedišta i onog prostora ispod naslona. Potom sam podigla pogled: iznad mene, naslonjeno između dva sedišta, ukazalo mi se lice muškarca. Spokojno je žmurio, poluotvorenih usta. Izgledao je kao da sanja nešto lepo. Ruka mu je i dalje bila tu, tik uz moju zadnjicu. Pipkao me je dok spavam i posmatrao me odozgo.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
