„Ne postoje činjenice, već samo interpretacije“, jedna je od filozofskih ideja koja se pripisuje Fridrihu Ničeu. Prema njoj, naš pogled na stvarnost je subjektivan, zarobljen sopstvenim iskustvom, emocijama i strahovima. A tu je onda i nezaobilazni teret onoga što mi želimo, naših interesa i društvenih merila okruženja.
Zato je danas posebno aktuelno pitanje: kome pripada istina ako svako od nas posmatra istu stvarnost iz različitih percepcija? Da li nam percepcija tako garantuje validnost kriterijuma po kojima procenjujemo šta je to ispravno? I konačno, kako to da svako od nas baš samo svoje tumačenje doživljava kao prirodno i očigledno?
A pitanje percepcije nekada drastično menja perspektivu. Zamislite trenutak u kome davljenik na pučini ugleda parče kopna. Deluje kao spas. Ali šta ako je to parče kopna ništa drugo do skromno pusto ostrvo? Šta ako sa njega usamljeni brodolomnik sa istim uzbuđenjem i nadom spasa gleda u davljenika na pučini? Nije li to jedna ista situacija koja kroz dve različite percepcije daje potpuno suprotne perspektive? Ono što je za mene šestica, u oku posmatrača suprotne percepcije to je zapravo broj 9.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
