Nije nikakav izuzetak da u medicini, farmaciji ili nauci uopšte, korist nekog izuma bude slučajno ili usputno otkrivena. Među lekovima, najmanje svaki četvrti nastao je kao posledica nekog slučajnog događaja. Ako pak uzmemo u obzir i činjenicu da su sigurno mnogi naučnici odbili da zasluge za svoja otkrića pripišu slučajnosti, onda je ovaj procenat daleko veći. Interesantno je da kada se slučajnost već desi, upotreba leka u toj sporednoj indikaciji skoro po pravilu postane masovnija od one za koju je lek inicijalno dizajniran. Na primer, svojstvo paracetamola da snižava telesnu temperaturu otkriveno je usput, u XIX veku, dok je taj isti lek izučavan u potrazi za antihelmintikom koji je trebalo da leči parazitarne bolesti.
Savremeni koncept kliničkog praćenja primene lekova donosi ograničenja u improvizaciji ali i neke benefite. Sve tri faze kliničkih ispitivanja ali i tzv. postmarketinška 4. faza, onda kada je lek već u masovnoj upotrebi, i dalje sveobuhvatno, transparentno i precizno prati ne samo ciljanu efikasnost ispitivanog leka već i nepredviđene i sporedne efekte koji se prijavljuju. Kao rezultat toga, danas se lekovi uspešno repocizioniraju, što znači da se redovno ispituju nove indikacije prethodno registrovanih lekova. Pored naučnog i zdravstvenog benefita, istovremeno se postiže i ekonomska korist.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
