Propagandne poruke o suplementima – a velika većina ih spada u kategoriju moralno dubioznih – zasnivaju se na njihovoj važnosti za obavljanje normalnih životnih funkcija. Polazna informacija je obično neupitna, ali je proizvođač upakuje suprotno anglosaksonskoj sudskoj zakletvi da se govori „istina, samo istina i ništa drugo osim istine“.
Otkud oglašivaču ideja da nam nedostaje neki vitamin ili mineral, i to u meri da nam je – bez pomoći „brižne“ farmaceutske industrije – ugroženo funkcionisanje organizma? Podvala je sadržana u manje ili više implicitnoj poruci da je priroda grešna i nesavršena, ali da je, na našu sreću, tu neki „Anex Manex Ltd.“, „International Health“ ili kako god da se zove taj naš „spasilac“.
Jednostavna istina je, međutim, da su naša jetra, bubrezi, creva, koža i drugi organi u savršenom saglasju sa okruženjem, da sve što nam je potrebno dobijamo prirodnim putem, po pravilu hranom i vodom, te da unošenje koncentrovanih vitamina i minerala najčešće neće da nam koristi, a postoji rizik da nam ozbiljno našteti. Jedan od malo izuzetaka je vitamin D, i to ne zato što smo, kao biološka vrsta, „loše dizajnirani“, već zato što su se tokom milenijuma izmenile okolnosti na koje smo prilagođavani tokom evolucije.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
